Medija Centar - Saveti lekara

Sunčanica i toplotni udar

Saveti lekara | 1.07.2019. Nazad na Saveti lekara

Letnja žega nikome ne prija, pa tropske vrućine mogu da izazovu ozbiljne tegobe i kod potpuno zdravih osoba. Glavni neprijatelji našeg organizma su sunčanica i toplotni udar. Koliko je naš organizam spreman da se aklimatizuje, prilagodi novim klimatskim uslovima? Za 10-15 dana boravka na moru trudimo se da što više uživamo u čarima mora, reka, jezera. Koliko je naš metabolizam spreman da to prati? Šta činiti kada preteramo?

Šta je sunčanica?

Duže izlaganje glave suncu dovodi do sunčanice, posebno kada je potiljak direktno na visokoj temperaturi i pod uticajem sunčeve toplote. Naše telo se hladi radom kardiovaskularnog sistema i znojenjem. Kako bi znojenje bilo efikasnije za vreme velikih vrućina kroz kožu protiče znatno veća količina krvi koja hladi telo i tako štiti svoje najvažnije organe, posebno mozak. Ako nesmotreno izlažemo glavu uticaju sunca, temperatura u glavi se znatno povećava. Telo nastoji da rashladi mozak tako što više hladne krvi upućuje u glavu. Time dolazi do širenja krvnih sudova mozga i do naglog povaćanja njegove zapremine. To utiče na pojavu simptoma koji su jako slični potresu mozga i nisu nimalo bezazleni. Ozbiljni slučajevi sunčanice se mogu završiti nesvesticom pa i komatoznim stanjem.

Simptomi

  • jaka glavobolja
  • suva koža
  • stalno povećanje telesne temperature
  • vrtoglavica, nemir, pospanost i povraćanje
  • zujanje u ušima, poremećaj vida, pa i nesvestica
  • puls je ubrzan, a disanje plitko i ubrzano
  • moguće i povećano znojenje putem kog se gubi znatna količina tečnosti i minerala, naročito kalijuma, koji je veoma važan za sve biohemijske procese u organizmu, pre svega u mozgu

Šta učiniti?

Osobu sa ovakvim simptomima treba odmah smestiti u hladovinu ili u rashlađenu, zatamnjenu prostoriju i raskomotiti je. Važno je postepeno rashlađivanje laganim polivanjem vodom i stavljanjem hladnih obloga sa ledom na potiljak i glavu sve dok se temperatura ne vrati u normalu. Telesnu temperaturu treba stalno kontolisati. Čoveku pogođenom sunčanicom treba davati hladne napitke, ali nikako kafu i alkohol. U težim slučajevima gubitka svesti, pojave konfuzije i pospanosti potrebno je što pre pozvati lekara.

Šta je toplotni udar?

Sličan je sunčanici i ne mora nastati kao posledica direktnog izlaganja suncu. Toplotni udar mogu dobiti radnici u pekari ili u industriji kraj visokih peći, kao i neoprezni vozači u pregrejanom automobilu, kamperi koji spavju u loše opremljenom šatoru ili mornari kraj pregrejanog brodskog motora.
Toplotni udar nastaje kao rezultat naglog, prekomernog povećanja telesne temperature i nemogućnosti organizma da temperaturu održi u normalnim granicama. Obično se javlja kada je povećana vlažnost vazduha u vreme letnjih sparina, jer je u takvim uslovima otežano znojenje. U takvim uslovima temperatura tela stalno raste i doseže vrednosti i do 40. podeoka Celzijusove skale. Ovako visoka temperatura dovodi do disfunkcije centralnog nervnog sistema koja razultuje delirijumom, konvulzijama, pa i komom. Ukoliko ovakvo stanje potraje može doći do trajnih oštećenja i neuroloških poremećaja. Organizam se u ovakvoj situaciji brani sistemskom reakcijom, koja može prouzrokovati stanje šoka.

Simptomi

  • malaksalost i grčevi
  • vrtoglavica
  • žeđ
  • slabost
  • prestanak znojenja
  • jaka glavobolja
  • zujanje u ušima, pulsiranje u grudima
  • koža je suva i crvena
  • puls je slab i jako ubrzan
Toplotni udar nastaje naglo i bez najave – iznenadnim kolapsom i padom krvnog pritiska. Ovo je težak akutni poremećaj, koji nastaje zbog prestanka termoregulacije organizma, a u najtežim slučajevima može uzrokovati komu i smrt unesrećenog. Zato je neophodna intervencija lekara.

Prva pomoć

U slučaju toplotnog udara kao i kod sunčanice mora se intervenisati i odmah početi sa rashlađivanjem. Osobu treba skloniti u hladovinu, skinuti mu odeću i obilno ga rashlađivati hladnom vodom. Obavezno pozovite hitnu pomoć!
Za vreme toplotnog udara telo gubi sposobnost termoregulacije tako da se može pregrejati ili u nekim slučajevima rashladiti. Zbog toga je u težim slučajevima neophodno stalno meriti telesnu temperaturu i, naravno, shodno tome unesrećenog hladiti ili utopljavati.
Jako je važno nadoknaditi izgubljenu tečnost i minerale.

Prevencija

Da ne bi dobili sunčanicu, dobro zaštitite glavu. Nosite kačkete ili šešire sa obodom, čija kalota je od prozdračnih materijala. Odeća mora odgovarati klimatskim uslovima, važno je da je od prirodnih tkanina i svetlijih boja. Zbog visokih temperatura organizam gubi vodu, pa je važno uzimati što više tečnosti. Ishrana takođe mora biti uravnotežena i lagana, bogata vitaminima i mineralima. Morate nadoknađivati kalijum i magnezijum, koje uz natrujum i hlor organizam naročito gubi. Prostorije u kojima se boravi moraju se redovno provetravati, a ukoliko se koriste rashladni uređaji temperature u odnosu na spoljašnju sredinu ne bi trebalo da se znatno razlikuju.
Sklonite dete sa jakog sunca
Na visoke temperature posebno su osetljiva deca, a naročito bebe između šestog meseca i prve godine života, jer nemaju dovoljno razvijen termoregulacioni sistem. Zato u danima kada je temperatura izrazito visoka bebe šetajte samo u ranim jutarnjim ili kasnim poslepodnevnim satima. Decu ne treba utopljavati, ali je važno da im dajete što više tečnosti. Pratite ponašanje svog deteta, jer razdražljivost ili plačljivost često ukazuju na to da je žedno.
Ni starija deca ne bi trebalo da se izlažu suncu između 10 i 18 časova, posebno na betonskim i asfaltnim površinama. Ukoliko dete u tom periodu, ipak, boravi napolju, glavu treba da mu zaštitite šeširićem ili kačketom, a telo namažete kremom za sunčanje s visokim zaštitnim faktorom.