Medija Centar - Saveti lekara

Saznajte sve o antibioticima

Saveti lekara | 27.05.2011. Nazad na Saveti lekara

Antibiotici su lekovi koji sprečavaju rast bakterija i primenjuju se u lečenju bakterijskih infekcija. Antibioticima se leče bolesti izazvane bakterijama i oni nemaju nikakvo dejstvo protiv virusnih infekcija i zbog toga ih ne treba koristiti u slučaju gripa, kao ni kod lečenja oboljenja izazvanih gljivicama. Da bi lečenje antibiotikom bilo korisno, prvo treba postaviti tačnu dijagnozu. Kad god je to moguće, dobro je laboratorijski identifikovati uzročnika iz biološkog uzorka (krvi, mokraće, brisa grla ili nosa…), testirati osetljivost uzročnika na pojedine antibiotike (antibiogram) i zatim ciljano lečiti infekciju.

Antibiotici mogu spasiti život, ali je njihova neadekvatna upotreba dovela do povećanja broja mikroorganizma koji su otporni, odnosno rezistentni na antibiotike. Rezistencija znači da je bakterija razvila način da se odbrani od dejstva leka – postala je rezistentna – i da taj lek na nju više nema dejstvo. Kada bakterije postanu otporne, lečenje bolesnika biće duže, a može biti i neuspešno i završiti se loše po bolesnika.
Za sprečavanje razvoja rezistencije posebno je važno prilikom upotrebe antibiotika pridržavati se doze, doznog intervala i dužine lečenja.

Saveti za primenu antibiotika

  • Lečenje antibiotikom traje najmanje 5 do 7 dana (u slučaju zapaljenja pluća duže). Antibiotici deluju nekoliko sati ili nekoliko dana, što zavisi od jačine infekcije.
  • Terapija se ne sme prekidati nakon prvog poboljšanja jer je moguće da se bakterijska infekcija vrati.
  • Antibiotici se moraju uzimati svakog dana u određenim vremenskim razmacima.
  • Antibiotike treba piti samo sa vodom ili čajem. Antibiotike ne uzimajte s mlečnim proizvodima, jer se tako smanjuje njihovo delovanje. Mlečni proizvodi možete konzumirati, ali samo između uzimanja antibiotika.
  • Obnavljajte crevnu floru koju antibiotik oštećuje upotrebom probiotskih preparata.
  • Važno je napomenuti da su pojedini antibiotici fotosenzitivni. To znači da njihovo uzimanje i izlaganje suncu može dovesti do alergijskih promena na koži.
  • Antibiotske sirupe ne čuvajte za sledeći put, već ako je potrebno javite se svom izabranom lekaru
  • Nikada ne uzimajte antibiotike bez recepta – u Srbiji je na žalost dozvoljeno kupovati antibiotike bez lekarskog recepta što omogućava da se sami lečimo i pijemo lekove bez konsultovanja sa lekarom

Kada su antibiotici štetni za organizam?

Antibiotici mogu biti štetni za organizam ako sami sebi oređujete terapiju i dužinu lečenja. Može se desiti da otpornije bakterije prežive i postaju imune na lek. Antibiotici mogu ispoljavati neke oblike toksičnosti. Na primer aminoglikozni antibiotici mogu dovesti do oštećenja bubrega i sluha. Takođe, antibiotici mogu štetno delovati na jetru, organe za varenje i bubrege.

Najčešće bolesti koje su prouzrokovane bakterijama i gde ima smisla upotrebiti antibiotik su:

    • jake upale sinusa
    • neke ušne infekcije
    • streptokokni faringitis – bakterijska upala grla (razlikuje se od virusne i potrebno je da lekar na osnovu simptoma i analiza napravi tu razliku i odluči o terapiji)
    • urinarne infekcije
  • mnoge kožne infekcije i infekcije rana

Najčešće virusne infekcije kod kojih antibiotici NEMAJU opravdanje su:

  • obične prehlade
  • najveći broj ušnih infekcija
  • influenca (grip)
  • kašalj u najvećem broju slučajeva
  • najveći broj upala grla
  • bronhitis (najčešće)
  • stomačni grip (virusni gastroenteritis)
U slučajevima virusnih infekcija koje su ozbiljnije ili duže traju, nekada lekar može odlučiti da primeni i antibiotik kako bi tretirao bakterijsku infekciju koja je počela da se razvija na terenu oslabljenog organizma ali to je procena koju mora i može učiniti samo lekar a nikako nestručno lice.

Nazad na Saveti lekara