Medija Centar - Saveti lekara

Dijabetesna nefropatija

Saveti lekara | 20.08.2011. Nazad na Saveti lekara

Dijabetesna nefropatija je hronična komplikacija šećerne bolesti na bubrezima. To je najčešći uzrok otkazivanja bubrega. Šećerna bolest je teška bolest zbog komplikacija do kojih dovodi. Dijabetesna nefropatija se javlja kod 20 – 40% obolelih od šećerne bolesti. Ranije je bila češća kod obolelih od dijabetesa tip 1, a sada se produžetkom života obolelih od dijabetesa tip 2 i kod njih se sve češće sreće. Ova hronična komplikacija prolazi kroz pet faza. Prve dve faze (faza glomerulske hiperfiltracije i faza normoalbuminemije) se klinički ne ispoljavaju (razlikuju se samo u naučnim radovima). Za bolesnika su bitne sledeće tri faze: početna nefropatija, manifesna nefropatija i bubrežna insuficijencija.

Mikroalbuminurija

Mikroalbuminurija je rani stadijum dijabetesne nefropatije koji se ne ispoljava nikakvim tegobama. To je početna nefropatija (faza inscipijentne nefropatije). U mokraći su prisutne male količine albumina (30 do 300mg/24h).
Ovo se može otkiti samo preciznim analizama: test trake i tablete. Veoma je važno otkriti bolest u ovoj fazi jer se može sprečiti njeno napredovanje i potpuno propadanje bubrega.
U fazi manifestne nefropatije proteini su stalno prisutni u mokraći u vrednostima većim od 0,5g/24h. Proteini mogu biti prisutni u mokraći i iz drugih razloga, kao što su teška hipertenzija, srčana insuficijencija i druge burežne bolesti.
Hronična bubrežna insuficijencija je završna faza nefropatije, koja nastaje kada dođe do propadanja 70% bubrežnih ćelija. Karakreriše se nagomilavanjem uremijskih toksina, nastalih metabolizmom belančevina, promenama u volumenu i sastavu telesnih tečnosti i elektrolita, kao i disbalansom brojnih hormona.

Kako dijabetes može oštetiti bubrege?

Bubrezi su filteri za krv – pročišćavaju krv od otpadnih materija i izlučuju višak tečnosti. Mali filteri u bubrezima nazivaju se glomeruli.
Kod zdravih bubrega arterije u bubreg donose krv i otpadne produkte metabolizma. Glomeruli pročišćavaju krv. Otpadne materije i višak tečnosti idu u mokraću a pročišćena krv venama nazad u cirkulaciju. Povišena glikemija i povišen krvni pritisak oštećuju bubrežni filter. Oštećeni bubrezi propuštaju proteine u mokraću, ne izlučuju dovoljno tečnosti i otpadnih materija i dolazi do njihovog nakupljanja u cirkulaciji.

Faktori rizika za nastanak dijabetesne nefropatije

  • Pušenje
  • Povišen krvni pritisak
  • Povišen šećer u krvi
  • Porodična istorija diabetesnog bubrežnog oboljenja

Simptomi i znaci dijabetesne nefropatije

  • Pojava proteina u mokraći – mikroalbuminurija, zatim makroalbuminurija
  • Povišen krvni pritisak
  • Opadanje bubrežne funkcije
  • Otok potkolenica
  • Učestalo noćno mokrenje
  • Smanjena potreba za insulinom
  • Mučnina i povraćanje
  • Slabost, bledilo i anemija

Kada jednom dođe do diabetesnog oštećenja bubrega više se ne može povratiti normalna funkcija. Ali se proces pravilnim lečenjem može usporiti. Oštećenje bubrega ima tako spor tok da obolela osoba nema nikakvih tegoba sve dok bubrezi gotovo potpuno ne prestanu sa radom. Bubrežna funkcija se mora redovno kontrolisati pregledom mokraće i određivanjem azotnih materija u cirkulaciji.

Prevencija i terapija

Prevencija težih oblika nefropatije i njeno lečenje su iste. Potrebno je glikemiju držati na normali ili što bliže njoj. Krvni pritisak mora da se normalizuje. Poželjno je da bude ispod 130/80 idealno bi bilo ispod 120/75. Dobra regulacija krvnog pritiska znatno usporava napredovanje bolesti. Pojedini antihipertenzivni lekovi, posebno ACE inhibitori usporavaju napredovanje bolesti i mogu se davati i kod bolesnika sa normalnim pritiskom, ako imaju mikroalbuminuriju.
Često nije lako normalizovati krvni pritisak i sniziti hemoglobin A1c, ali treba težiti ka tome, jer to znači prevenciju težih oblika nefropatije i progresiju bolesti ka bubrežnoj insuficijenciji.

Nefropatija nastala kao komplikacija šećerne bolesti se može sprečiti, ali i lečiti, lečenjem lipidnih poremećaja (snižavati povišene vrednosti masnoća u krvi), zatim lečenjem malokrvnosti (anemija), sprečavanjem i lečenjem infekcije mokraćnih puteva i lečenjem drugih hroničnih komplikacija dijabetesa kao što su retinopatija, dijabetesno stopalo, neuropatija, koronarna bolest…

Cilj terapije

 
  • Šećer u krvi ispod 6.1 mmol/l
  • hemoglobin A1c manji od 6%
  • krvni pritisak ispod 130/80 mm Hg
  • HDL holesterol veći od 1.1 mmol/l
  • LDL holesterol do 2.6 mmol/l
  • trigliceridi manji od 1.7 mmol/l
  • indeks telesne mase manji od 25 – za muškarce
  • indeks telesne mase manji od 24 – za žene

 

Nazad na Saveti lekara