Medija Centar - Aktuelnosti

Dve trećine mladih u vezama izloženo je nekom obliku nasilja, a čecto su nasilna oba partnera u vezi. U slučaju kada je samo jedan od partnera nasilan, devojke u većem broju slučajeva čine psihološko nasilje tipa kontrole, zabrana, prigovaranja. S druge strane, mladići su skloniji seksualnom nasilju.

 

Da li je šamar znak ljubavi?

Devalviran sistem moralnih vrednosti, nasilje kao opšteprihvaćen model ponašanja , kič i šund kao društveni standard prepoznati su kao udarni problemi naše svakodnevice, naročito među mladima. Ovim se temama, od osnivanja, bavi Savetovalište za mlade Doma zdravlja “Novi Sad”, a posebna je pažnja, tokom protekle godine, posvećena prevenciji seksulanog nasilja u partnerskim odnosima.

Svestska zdravstvena organizacija seksualno nasilje definiše kao bilo koji seksualni čin, pokušaj ostvarivanja seksualnog čina, neželjeni seksualni komentar ili predlog koji je usmeren protiv osobe i njene seksualnosti, a koji može počiniti druga osoba bez obzira na odnos sa žrtvom ili situaciju u kojoj se nalaze. Karakteriše ga upotreba sile, pretnje ili ucene za ugrožavanje dobrobiti i/ili života same žrtve ili njoj bliskih osoba.

Prema rečima Načelnice ginekologije Doma zdravlja “Novi Sad” dr Ljiljane Stanišić od zdravstvenih posledica seksualnog nasilja, osim po fizičko i psihičko zdravlje, značajno mesto zauzimaju i posledice po reproduktivno zdravlje žrtve nasilja. Od najčešćih posledica po reproduktivno zdravlje izdvajaju se seksualno prenosive infekcije, neželjene trudnoće, pobačaji, zapaljenski procesi u maloj karlici,povrede, itd. Posledice narušenog reproduktivnog zdravlja u adolescentnom periodu imaju dalekosežne posledice i u adultnom uzrastu, a jedna od najčešćih je sekundarni sterilit.

Jednako teške su I posledice po mentalno zdravlje, dodaje psiholog Mirjana Nikolić i kaže da one utiču na celokupni psihosocijalni razvoj mlade osobe, koja razvija svoj identitet i sliku o sebi, a najčešće je manifestuju: nedostatak samopouzdanja, poteškoće u donošenju odluka, školski neuspeh, poremećaji ishrane, poteškoće sa koncentracijom, poteškoće spavanja, psihosomatske bolesti, zloupotreba alkohola i droga, depresivnost, osećaj krivice, poteškoće u uspostavljanju zrele, kvalitetne emocionalne veze, socijana izolacija, povlačenje u sebe i procene da imaju slabiju socijalnu podršku, suicidalne misli i namere.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, 35% žena tokom života doživi seksualno nasilje od strane partnera ili neke druge osobe, dok je prema podacima istraživanja sprovedenog u našoj zemlji među ženama starosti 15-49 godina,oko 23% žena koje su ikada imale partnera iskusilo fizičko nasilje, a 6% je doživelo seksualno nasilje.

Povezujući višegodišnje iskustvo rada s pacijentima, a vođena misijom i vizijom Doma zdravlja, da je prevencija osnova zdravog društva, dr Stanišić je u saradnji sa Savetovalištem za mlade, a uz podršku grada Novog Sada, pokrenula projekat “Prevencija seksualnog partnerskog nasilja među mladima”.

U projektu je učestvovalo 863 učenika prvih razreda 13 srednjih škola sa teritorije Novog Sada i Sremskih Karlovaca. Nakon 40 održanih radionica, prema rečima dr Dragane Zarić iz Savetovališta za mlade, dve trećine ispitanika smatra da nije lako prekinuti nasilnu partnersku vezu. Svaki šesti ispitanik smatra da osoba koja pod dejstvom alkohola i droge zlostavlja druge nije odgovorna za nasilno ponašanje. Posebno je alarmantno, ističe dr Zarić, da polovina ispitanika ljubomoru doživljava kao način za pokazivanje ljubavi, a svaki osmi je stava da je fizičko nasilje mladića nad devojkom opravdano ukoliko je uzrok prevara.

Seksualno nasilje u adolescentnim vezama u značajnoj meri utiče na fizičko, mentalno i emocionalno zdravlje i blagostanje osoba koje su doživele nasilje. Posledice nasilja su brojne, a osobe koje su doživele nasilje u adolescentnoj vezi češće doživljavaju nasilje i u odraslom dobu.

Konačno, ohrabrujuće je da bi 94,2% ispitanika reagovalo ukoliko bi se njima ili njima bliskim osobama desilo seksualno nasilje u partnerskoj vezi. To, ističe dr Stanišić daje motiv da se projekat nastavi i razrađuje u saradnji sa nadležnim višim instancama. Samo sistemskim pristupom i radom sa decom već od starijih razreda Osnovnih škola možemo menjati pogrešne, a ustaljene modele ponašanja.