Medija Centar - Saveti lekara

U zdravom telu zdrav duh

Gojaznost, loše telesno držanje I deformiteti kičmenog stuba i stopala danas su najčešći  poremećaji uočljivi kod dece školskog uzrasta. Osim ozbiljnih zdravstvenih, neretko vode i u jednako zabrinjavajuće probleme socijalne, dalje emotivne prirode.

Opšte je usvojeno stanovište da se dete vaspitava do polaska u školu. Tada stupa društvo na scenu i roditelj tek kanališe nove modele ponašanja. Lepezu lepog, kućnog vaspitanja i manira, valjalo bi dopuniti elementima šire kulture življenja. Pravilna ishrana, redovna rekreacija, briga o životinjama, tolerancija za različitosti osnovne su teme.

Pravilna ishrana je bitna za stvaranje I očuvanje zdravlja svih ljudi, a naročito dece zbog intenzivnog rasta I razvoja tokom detinjstva I adolescencije.

Osnovni i najvažniji zadatak pravilne ishrane je da dečijem organizmu obezbedi optimalne količine energije i svih hranljivih sastojaka, podseća pedijatrica Doma zdravlja „Novi Sad“ dr Temira Lozanić.

Hrana koju deca uzimaju svakog dana bi trebalo da bude raznovrsna i da sadrži različite hranljive sastojke, jer nijedna ne može sama da snabdeva organizam svim potrebnim hranljivim sastojcima kao što su ugljeni hidrati , belančevine, masnoće, vlakna, vitamini, minerali i naravno voda. Potrebno je svakodnevno unositi namirnice iz pet glavnih grupa : žitarice i proizvodi , meso, jaja, mleko, mlečni proizvodi, raznovrsno voće i povrće i kvalitetne masnoće. Hrana koja se unosi tokom dana treba da bude pravilno raspoređena u tri obroka i jednu do dve užine.

Slatkiši, gazirani i slatki napici, koncentrovani šećeri, „brza hrana“ su za izbegavanje. Donose višak kalorija, masti životinjskog porekla, trans masti, soli, a siromašni su vitaminima, mineralima i dijetnim vlaknima, te nisu pogodni za dobar telesni rast i razvoj dece.

Porodično okruženje ima veoma značajnu ulogu u oblikovanju zdravih navika (primer samih roditelja, dostupnost voća, povrća, zajednički porodični obroci i njihova učestalost). Roditelji imaju značajnu ulogu u modeliranju prehrambenih navika dece, pogotovo one mlađe.

Školske torbe ne bi smele da imaju više od 10 do 15% telesne težine deteta. Prvaci, u proseku imaju oko 20kg, što znači da im školske torbe ne bi smele biti teže od 3kg. Na žalost, u praksi je drugačije, pa deca vuku preko petine vlastite težine, što je strahovito opterećenje za njihovu kičmu. Otud čak dve trećine školske dece ima neko odstupanje u držanju tela.

Najčešće, prema rečima dr Predraga Filipova, fizijatra Doma zdravlja “Novi Sad”, deca imaju skoliozu (kičmu iskrivljenu u stranu) ili višestruku skoliozu, sa više krivina. Kičma može da bude iskrivljena unazad – kifoza, pogurenost ili unapred – lordoza. Pokazalo se da je skolioza tri, do četiri puta zastupljenija kod devojčica, odnosno u istom procentu kifoza kod dečaka.

Zato bi valjalo, potencira dr Filipov, da roditelji obrate pažnju prilikom izbora školske torbe. Ona treba da bude od čvrstog materijala, bez oštrih ivica, sa čvrstim dnom, koje se ne ugiba pod opterećenjem I sa obloženim leđnim delom. Važno je I pravilno nošenje torbe – na oba ramena, da naramenice budu široke, čvrste, a mekane, te da su knjige I sveske složene pravilno – od većih I težih bliže leđima, do manjih I lakših na kraju.

Deca vode sedantni način života, pa umesto jednog, pred ekranima televizora i računara, provode i do pet sati. Važno je da svaki slobodan trenutak provode na otvorenom uz fizičku aktivnost, plivanje i vožnju bicikle, naročito.

Deformiteti I poremećaji kičme, kasnije, u životu, mogu da dovedu do oboljenja kičmenog stuba, išijalgije ili poremećaja vratne I lumbalne kičme, kao I degenerativnih promena I bolesti. Takva oštećenja smanjuju kvalitet života, ograničavaju radne sposobnosti, prouzrokuju česta odsustva sa posla, ali su I prepreka u izboru nekih zanimnja. Dobro balansirana, zdrava ishrana, redovna fizička aktivnost I dovoljno sna preduslovi su za pravilan i zdrav psihofizički razvoj svakog deteta. A takva deca su srećnija i tolerantnija. Davno je rečeno – U zdravom telu, zdrav duh!