Medija Centar - Vesti

Savetovalište za mlade Doma zdravlja “Novi Sad” u saradnji sa Gradskom upravom za zdravstvo realizuje projekat “Štetni efekti nargile i bezdimnih duvanskih proizvoda”. Projektom je predviđeno da se održe radionice u OŠ “Jovan Gundulić”, a prva je zakazana za 17.10.2024.

Pušenjem nargile, osoba se izlaže otrovnim hemikalijama koje nisu filtrirane kroz vodu, a postoji i rizik od nastanka infektivnih bolesti usled deljenja nargile sa drugim ljudima. Dim nargile sadrži hemikalije koje mogu dovesti do nastanka raka, leukemije, КVO, HOBP, astme, bronhitisa i osteoporoze. U toku pušenja nargile, u telu se stvara osam puta više ugljen-monoksida od normalnog unosa. U poređenju sa cigaretom, jedna seansa pušenja nargile sadrži približno istu koncentraciju nikotina, više arsena, olova, nikla, 36 puta veću koncentraciju katrana i 15 puta veću količinu ugljen-monoksida, a manje hemikalija vezanih za sam duvan. Usled svega ovoga, može se reći da nargila može imati gotovo isti uticaj na zdravlje kao i cigareta, a po nekim studijama čak ostavlja i veće posledice, pogodotvo kad pasivnog pušenja. Tokom jednočasovnog pušenja nargile, pušač je izložen od 2 do 10 puta većim količinama kancerogenih materija nego pušači cigareta.

Bezdimni duvanski proizvodi su duvanski proizvodi čijom upotrebom se ne vrši sagorevanje duvana. U ove proizvode pored elektronskih cigareta spada i duvan za žvakanje, duvan za šmrkanje i duvan za oralnu upotrebu.

E-cigarete su uređaji koji rade po principu zagrevanja tečnosti (koja u sebi najčešće sadrži nikotin) i produkcije aerosola odnosno mešavine sitnih čestica koje se oslobađaju u vazduh. Sam proces korišćenja elektronskih cigareta naziva se „vejping“. Njihova tehnologija bazira se na zagrevanju duvana. Zbog specifičnog procesa zagrevanja duvana na visokom temperaturama, oni su nazvani još i „bezdimni“, iako zapravo stvaraju malu količinu kratkotrajno vidljive pare pri izdahu. U Srbiji su ovi uređaji na tržištu prisutni unazad desetak godina, ali sa većim porastom njihove upotrebe poslednje dve godine.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) po ovom pitanju ima nedvosmislen stav – elektronske cigarete su neosporno štetne, što zahteva strogo regulisanje njihove upotrebe. Iako te cigarete izlažu onog ko ih koristi manjoj količini pojedinih toksičnih supstanci u odnosu na obične cigarete, one ipak predstavljaju rizik za zdravlje. Njihov osnovni sastojak je nikotin koji izaziva zavisnost. Analizom podataka novijih istraživanja vidi se blagi pad u konzumiranju klasičnih cigareta u populaciji dece uzrasta 13 do 17 godina, prati sve veći udeo njih koji koriste bezdimne duvanske proizvode (1,8%) i elektronske cigarete (6,2%).

SNUS je mleveni duvan pakovan u kesice nalik onim koje se koriste za čaj. Snus nije legalan ali s obzirom da nije regulisan Zakonom o duvanu i duvanskim proizvodima može se kupiti u specijalizovanim prodavnicama duvana ili preko interneta. Zbog svoje velike popularnosti poslednjih par meseci sve veći broj adolescenata pribegava njegovom korišćenju neznajući da su posledice njegovog korišćenja veće u odnosu na druge duvanske proizvode. Кada je u pitanju zavisnost ona je veća nego kod ostalih dimnih duvanskih proizvoda, jer je mnogo veća koncentracija nikotina. Posle otprilike tri godine kontinuirane upotrebe može da izazove rak usne duplje, a posle pet godina sigurno ga izaziva, a zatim i rak grla, ždrela, želuca i pankreasa. Pored toga, vrlo je opasan za kardiovaskularni sistem, jer ima jako visoke koncentracije nikotina. Nalazi različitih studija ukazuju na to da su ljudi koji koriste bezdimne duvanske proizvode izloženi visokom riziku od razvoja različitih vrsta karcinoma, uključujući rak glave i vrata, rak usne duplje, rak ždrela, rak grkljana, rak jednjaka i rak pankreasa. Duvan bez dima nije sigurnija alternativa pušenju cigareta. Bez obzira na vrstu, oblik i puteve unosa, sve duvanske proizvode treba smatrati štetnim, a njihovu upotrebu treba strogo obeshrabriti kako bi se smanjio rizik od raka pogotovo kod adolescenata. Iz ovih razloga neophodno je kontinuirano sprovoditi mere prevencije zloupotrebe bezdimnih duvanskih proizvoda.