Medija Centar - Aktuelnosti

Najzdraviji, najekonomičniji i najjednostavniji način za zadovoljenje potreba novorođenčeta za ishranom jeste dojenje.

 

Podrška dojenju

Svetska nedelja dojenja, koja se obeležava  od 1991. godine, na inicijativu WABA (The World Aliance for Breastfeeding Action), a uz podršku UN i Svetske zdravstvene organizacije, ove godine nosi slogan – „Dojenje – pitajte patronažne sestre.“

Prema poslednjim istraživanjima, u prvom satu po rođenju, dojeno je preko 50% dece. Međutim, svega 13% je isključivo dojene dece do šestog meseca, tj. oko 60% predominantno dojene dece istog uzrasta. Velike razlike u procentima sugerišu da se u globalu mora raditi na podizanju svesti o značaju i prednostima  dojenja, te se ova tema smatra imperativom zdravstvenih sistema svih razvijenih zemalja.

Dojenje je blagotvorno za emocionalni, psihički i intelektualni razvoj deteta. Dojene bebe kasnije manje oboljevaju od šećerne bolesti, anemije, pothranjenosti, gojaznosti i raka, kaže načelnica pedijatrije Doma zdravlja „Novi Sad“ dr Vesna Vuleković i ističe da majčino mleko može biti isključiva hrana detetu do uzrasta od čak 9 meseci, jer je najkvalitetnije što se detetu može ponuditi.  Davanje vode, uz podoje, čak je i preporučljivo, naročito u vrelim letnjim danima, mada ne treba forsiarti bebu ukoliko odbija. Po svom nutritivnom sastavu, majčino mleko je prilagođeno određenom uzrastu novorođenčeta i odojčeta. Dete ga lako vari, odgovarajuće je temperature, uvek sveže, sterilno i spremno za konzumiranje. Majčino mleko ima značajnu ulogu i u imunološkom statusu deteta, jer sadrži antitela bolesti koje je majka preležala (zauške, morbile, male boginje…).

Prednosti dojenja za dete

• najbolji sastav i iskoristljivost hranljivih materija u gastrointestinalnom traktu bebe,optimalnog je sastava i temperature. U 100 g majčinog mleka ima  55 mg kalijuma,,16,7 mg natrijuma, 33,5mg kalcijuma,0,1mg Fe,13,7 mg fosforqa,0,2mg cinka,65mg retinola,,vitamina grupe A i C.
• Imunoglobulini, laktoferin i interferon –imuni faktori.
• fundamentalni značaj za pravilan rast i razvoj deteta-razvoj mozga, neurološkog sistema,razvoj vilice i lica,normalnu crevnu floru, psihomotni razvoj kao i prevenciju bolesti, kako u ranom, tako i u kasnom periodu života.
• zaštitu od infekcija i alergija: majčino mleko sadrži antitela i druge zaštitne faktore koji doprinose da dojena deca ređe obolevaju od dijareje i drugih gastro-intestinalnih i respiratornih infekcija.
• Probiotske substance iz majčinog mleka takođe doprinose razvoju normalne crevne flore i zdravog imunološkog sistema odojčeta, ali  i prevenciju imunoloških oboljenja u kasnijem životnom dobu
• nižu incidencu sindroma iznenadne smrti odojčeta
• deca koja sisaju imaju manje šanse za nastanak gojaznosti, dijabetesa,bolesti KVS i nekih vrsta karcinoma u kasnijem životnom dobu.
• manjenja je učestalost dentalnih problema
• utiče na razvoj normalnog psiho-socijalnog i emotivnog  razvoja.

 

Osim za bebe, dojenje je važno i blagotvorno i za majke. Utiče na bolju mineralizaciju kostiju i, prema nekim istraživanjima, za čak 50% smanjuje rizik od pojave karcinoma dojke pre menopauze.

Prvo majčino mleko – kolostrum, počinje da se stvara već u trećem trimestru trudnoće. Vrlo je hranljivo, visoke biološke vrednosti i najvažnije za novorođenče. Majke, dojilje, ne moraju da se hrane po posebnom režimu, niti da , kako je u našem narodu uobičajeno „jedu za dvoje“, već se preporučuje da osluškukju svoj organizam i poštuju njegove želje, ističe načelnica ginekologije Doma zdravlja „Novi Sad“ dr Ljiljana Stanišić. Savet je da se jede čašće, ali manje, uz izbegavanje gaziranih pića, alkohola i kafe, te alergenih namirnica, a  pojačan unos mleka, mlečnih proizvoda, voća, povrća i žitarica, posnih mesa.

Priprema za dojenje počinje još u trudnoći i podrazumeva redovno održavanje higijene dojki i bradavica, mlakom vodom, bez sapuna i krema (osim ukoliko lekar ne proceni drugačije).

Prednosti dojenja za majku

• akt dojenja dovodi do kontrakcija materice i involucije materice, tj. bržeg vraćanja materice u prvobitni položaj i veličinu kao pre trudnoće.
• smanjuje  je rizik od kasnijeg nastanka  karcinoma genitalnog trakta i dojke
• žene koje doje ređe imaju postporođajnu depresiju, a jača se psihološka veza između majke i deteta, čime su ređa zanemarivanja i zlostavljanja takve dece.
• dojenje oduzima manje vremena od hranjenja na flašicu
• hranjenje noću je lakše
• putovanje je udobnije
• pravilnim dojenjem smanjuje se verovatnoća od pojave ragada i mastitisa
• manja incidenca neželjenih trudnoća (redovni podoj do 6 meseci, 98% slučajeva su anovulatorni ciklusi)
• dojilje lakše i brže vraćaju telesnu masu na TM pre trudnoće
• Produkcija mleka i u količini i po sastavu prati rast deteta.

Porodilje koje nemaju dovoljno mleka ,mogu potpomoći laktaciju konzumiranjem semenki morača, kima, ječma.Čorbe od mlade koprive i sočiva povećavaju količinu i kvalitet mleka.

Prvi dani nakon dolaska kući iz porodilišta su izuzetno emotivni, puni trenutaka neizvesnosti, straha i brige, ali i najveće radosti koja se doživi u životu.

U tim danima patronažna sestra je najdraži gost svake porodice, iskustvo je načelnice Službe patronaže Doma zdravlja „Novi Sad“ Kristine Nedeljković, koja kaže da je najvažniji zadatak patronažne sestre, u tom periodu, da nauči majku veštini dojenja.

U svakodnevnom radu, sestre se susreću sa različitim situacijama i ženama- postoje one kod kojih se laktacija uspostavi odmah po porođaju (dete aktivno sisa i stvori sebi dovoljnu količinu mleka), kao i one koje moraju da se bore za  dojenje.

Tokom patronažne posete patronažna sestra pri podoju procenjuje:

• položaj majke – uvek treba da je udoban sa potporom za leđa, noge i dojke po potrebi
• položaj deteta – telo u jednoj ravni, poduprto, u blizini majčinog, okrenuto prema dojci
• prihvatanje dojke – dete je širom otvorilo usta, prihvatilo areolu a ne samo bradavicu, donja usna je izvrnuta napolje i detetova brada dodiruje dojku
• sisanje – efikasno, polako sisa uz duboko disanje sa pauzama, čuje se gutanje, iz druge dojke može da curi mleko

Dojenje treba da prija kako majci, tako i bebi i da bude na zahtev. Jedino tako majke mogu održati kontinuitet i istrajati u odluci da doje svoje dete.

I konačno, svi argumenti – emotivni, zdravstveni, ekonomski, praktični su na strani dojenja. Zato, ukoliko žena nema zdravstvene, opravdane razloge da postupi drugačije, dojenjem čini dobro i sebi i svojoj porodici.

Sve dodatne informacije o trudnoći i dojenju budući roditelji mogu dobiti u Školi za trudnice Doma zdravlja „Novi Sad“, u ulici Zmaj Ognjena Vuka 19 ili na telefone 021/4879-579, 021/4879-580.