Medija Centar - Vesti

Svetski dan srca je svetski događaj ustanovljen 2000. godine koji poziva pojedince, porodice, zajednice, organizacije i vlade širom sveta da preuzmu kontrolu nad zdravljem svog srca i zdravljem srca drugih.

Bolesti srca i krvnih sudova su vodeći uzrok smrti kod 17,5 miliona ljudi svake godine. Procenjuje se da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona. Prema podacima Nacionalnog registra za akutni koronarni sindrom, od bolesti srca i krvnih sudova (KVB) tokom 2015. godine u Srbiji umrlo je 54.376 osoba. Bolesti srca i krvnih sudova, sa učešćem od 52,4% u svim uzrocima smrti, vodeći su uzrok umiranja u Srbiji. Ishemijske bolesti srca i cerebrovaskularne bolesti zajedno su vodeći uzroci smrtnosti u ovoj grupi oboljenja. U kardiovaskularne bolesti spadaju: reumatska bolest srca koja čini 0,1% svih smrtnih ishoda od KVB, hipertenzivna bolest srca čini 11,0%, ishemijske bolesti srca 17,6%, cerebrovaskularne bolesti 23,1%, a ostale bolesti srca i sistema krvotoka čine 48,2,% svih smrtnih ishoda od kardiovaskularnih bolesti. U 2014. godini bolesti srca i krvnih sudova sa učešćem od 53,1% u svim uzrocima smrti vodeći su uzrok umiranja u AP Vojvodini.

Svetska federacija za srce upozorava da najmanje 80% prevremenih smrtnih ishoda može da se spreči kontrolom glavnih faktora rizika koji se mogu kontrolisati, lečitiil i modifikovati kao što su visok krvni pritisak, visok nivo holesterola, prekomerna uhranjenost/gojaznost, upotreba duvana, fizička neaktivnost i šećerna bolest. Međutim, postoje i neki faktori rizika koji se ne mogu kontrolisati /pol, godine života, genetsko nasleđe/.

Ove godine Svetski dan srca se obeležava pod sloganom „Ojačajte svoje srce”, naglašavajući značaj zdravih stilova života, kao i značaj prevencije i kontrole faktora rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova u svim populacionim grupama.

Ojačajte svoje srce

Nahranite svoje srce

Pravilna ishrana i unošenje dovoljne količine tečnosti daju Vašem srcu dovoljno goriva za život.

• Pokušajte da ne jedete puno prerađene hrane, koja najčešće sadrži višak šećera i masti;
• Smanjite konzumiranje zaslađenih napitaka i voćnih sokova – izaberite vodu ili nezaslađene sokove;
• Zameniteslatkišesvežimvoćem;
• Pokušajte da jedete 5 porcija voća i povrća dnevno – koje može biti sveže, zamrznuto, iz konzerve ili sušeno;
• Konzumirajte alkohol samo u umerenim količinama;
• Pripremite obroke za školu i posao kod kuće.

Pokrenite svoje srce

Fizička aktivnost može Vam pomoći da smanjite rizik od bolesti srca i da se osećate bolje.

• Potrudite se da najmanje 5puta nedeljno odvojite 30 minuta za fizičke aktivnosti umerenog intenziteta;
• Hodanje, kućni poslovi, rad u bašti i ples se takođe računaju;
• Budite aktivniji tokom dana – koristite stepenice, hodajte ili vozite bicikl umesto vožnje automobilom ili gradskim prevozom;
• Vežbajte sa prijateljima i porodicom, bićete motivisaniji jer je zabavnije;
• Pre nego što započnete bilo kakav program vežbi konsultujte Vašeg lekara;
• Skinite neku od aplikacija za vežbanje ili koristite pedometar kako bi beležili svoj napredak.

Volite svoje srce

Prestanak pušenja je pojedinačna najbolja odluka koja može doprineti poboljšanju zdravlja Vašeg srca.

• Za dve godine od prestanka pušenja, rizik od razvoja koronarne bolesti se značajno smanjuje;
• Posle 15 godina rizik od KVB je isti kao kod nepušača;
• Pasivno pušenje može biti uzrok KVB kod nepušača;
• Pasivno pušenje ubija preko 600 000 nepušača svake godine, uključujući i decu
• Zbog toga prestankom pušenja ne samo da unapređujete svoje zdravlje, već i zdravlje ljudi oko Vas;
• Ukoliko imate problema sa ostavljanjem pušenja, potražite pomoć od vašeg izabranog lekara ili u Savetovalištu za odvikavanje od pušenje Doma zdravlja „Novi Sad“

Saznajte svoj nivo šećera u krvi

• Visok nivo šećera u krvi može biti znak šećerne bolesti (dijabetes). KVB uzrok su 69% smrtnih slučajeva kod ljudi sa dijabetesom. Zbog toga ukoliko se ne dijagnostikuje i ne leči na vreme šećerna bolest može dovesti do srčanog ili moždanog udara.

Saznajte svoj krvni pritisak

• Visok krvni pritisak je glavni faktor rizika za KVB. Zovu ga i „tihi ubica“ zato što ga obično ne prate upozoravajući znaci i simptomi zbog čega ljudi najčešće ne znaju da ga imaju.

Saznajte nivo holesterola i svoj indeks telesne mase

• Visok nivo holesterola dovodi se u vezu sa oko 4 miliona smrtnih slučajeva godišnje, zbog čega treba da posetite Vašeg izabranog lekara i saznate nivo holesterola u krvi, kao i svoju telesnu masu i indeks telesne mase (Body Mass Index – BMI).
• Zdrava odrasla osoba treba da održava svoj BMI između 18,5 i 24,9 kg/m².
• Na osnovu podataka o godina života, polu, pušačkog statusa, vrednostima holesterolola u krvi i  krvnog pritiska izabrani lekar je u mogućnosti da odredi Vaš rizik od KVB i da Vam pomogne da napravite plan i poboljšate zdravlje Vašeg srca.

Izvor podataka: Institut za javno zdravlje Vojvodine

Dostupno na:  http://www.izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-513

Prim. dr Tatjana Egić

Specijalista opšte medicine i subspacijalista ishrane zdravih i bolesnih ljudi